©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.

Ликовна култура

ЛИКОВНА КУЛТУРА

(оба типа гимназије)

Циљ и задаци

Циљ образовања у ликовној уметности је откривање свих расположивих могућности код ученика за ликовно изражавање, оспособљавање за разумевање ликовних дела, као и оплемењивање личности ученика у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом. Задаци наставе ликовне уметности су да: - уводи ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке у практичном и теоретском раду; - упути ученика да схвати уметничко дело у оквиру друштвено-историјских услова; - оспособи ученика да стечена практична и теоретска знања примени у будућим занимањима; - упозна ученика с ликовним законитостима кроз самостална ликовна остварења; - уведе ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упути да се критички односи према властитим и туђим ликовним делима; - развија лични однос ученика према сликарским, графичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и остварењима примењених уметности и дизајна; - упозна ученика с основним одликама и развојем уметности у друштвено-историјским раздобљима у нас и у свету; - омогући свестрани развој ученикове личности, како емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних способности; - развија потребе и смисао за самостално стварање образовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног изражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву; - упути ученика да тумачи уметност на научним основама како би доприносио оплемењивању међуљудских односа; - изгради схватање код ученика да истицање универзалности ликовног језика утиче на укидање језичких, националних и расних раздвајања; - упозна ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина; - изгради схватања код ученика да бављење ликовним уметностима треба да постане навика неопходна за развој целовите личности.

I разред
друштвено-језички смер


(1 час недељно, 36 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I ЦЕЛИНА (12)

1.1. ОПШТИ ДЕО

Шта је уметност? Уметност у простору и времену. Уметност и друштво.ДОДАТО: Уметност и природа

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Облик: Конструкција и пропорција.

Компоновање слободно образованим упрошћеним облицима на задатим форматима. Утврђивање (визитирањем) и представљање пропорција посматраног предмета у различитим положајима, компоновање у исте формате. Представљање предмета посматраног из истог угла, компоновање у различите формате.

Тродимензионално обликовање (вајање). Слободно компоновање. Представљање основних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно одабраног мотива.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Карактер праисторијске уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска Венера, Алтамира). Праисторијска уметност у Југославији: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча, Предионица, Бутмир). Метално доба.

2. ОПАЖАЊА И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

3. МЕДИЈИ: Цртање, сликање, вајање, графика и уметничка дела и споменици културе

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичко-методичка
II ЦЕЛИНА (23)

1.1. ОПШТИ ДЕО

Врсте ликовних и примењених уметности. Простор. Перспектива (инверзна, линеарна, ваздушна).

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Облик. Рад по природи (цртање).

Простор. Линеарна перспектива. Представљање једноставних правоугаоних предмета.ДОДАТО: златни пресек. Представљање дела унутрашњег или спољашњег простора. Ваздушна перспектива. Простор. Рад по природи (цртање). Линија, шрафура (графика - припрема, извођење, штампање).

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Идејне основе грчке цивилизације и уметности. Утицаји претходних цивилизација (Египат, Крит, Микена). Три раздобља у развитку. Најзначајнији споменици и уметници. Сликарство ваза. Историјски значај грчке уметности.

Грчки споменици на тлу Југославије. Архитектура (Хераклеја Линкестис, Стоби). Скулптура и дела примењених уметности у југословенским музејима.

Уметност старог Рима. Нове појаве у архитектури и скулптури (Пантеон, базилике; портрети, историјски рељефи. Сликарство (Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада. Римске урбане целине на тлу Југославије (Емона, Салона, Сирмијум, Виминацијум). Архитектура (Диоклецијанова палата, Ромулијана, Гамзиград). Скулптура (портрети Константина, саркофази из Салоне). Мозаици (Рисан, Ромулијана). Сликарство гробница (Бечка, Виминацијум).

2. ОПАЖАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

3. МЕДИЈИ: Цртање, сликање, вајање, графика, уметничка дела и споменици културе

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

II разред

Друштвено-језички смер

(1 час недељно, 37 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I ЦЕЛИНА (12+8)

1. Општи део

Светлост и сенка

у ликовним уметностима. Тематика (религиозна, митолошка, алегоријска и др.) и мотиви у ликовним уметностима.

Самостално ликовно изражавање

Светлосни односи. Представљање односа светла и сенке на посматраном мотиву линијама - шрафуром, лавирањем. Представљање тонских односа на посматраном мотиву. Представљање односа светла и сенке на посматраном мотиву упрошћавањем на односе црно-бело, у виду припреме за графику. Боја. Представљање локалног тона посматраних површина. Међусобни утицај боја и њихово визуелно дејство.

Односи боја. Боја у отвореном простору. Представљање и сликање промена на локалном тону различитих површина посматраног мотива (предмета или предела), промена насталих под утицајем одсјаја из уже и шире околине.

Цртање по природи.

Ликовна дела и споменици културе

Особености старохришћанске уметности. Уметност у доба сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике.

Споменици старохришћанске уметности на тлу Југославије (саркофази Салоне). Дела примењене уметности из доба сеобе народа. Прероманика на тлу Југославије: архитектура (Св. Донат у Задру), скулптура (рељеф из Св. Недеље).

Одлуке романичке уметности. Новине у архитектури и главни споменици (Св. Сернен, Пиза), Скулптура и њена везаност за архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура (Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону). Намештај, минијатура, златарство.

Главна обележја готичке уметности. Новине у архитектури и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености готике у Југославији. Обележја готике у Далмацији. Дела Јурја Далматинца и Андрије Алешија. Палате (Кнежев двор у Дубровнику). Готика у Словенији: цркве (Птујска гора), скулптура и рељефи у дрвету; сликарство Истре (Берам).

Одлике византијске уметности. Главни споменици архитектуре (Свети Лука у Фокиди), и сликарства (Кахрије џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других земаља (Русија-Рубљов, Бугарска, Грузија).

Византијски споменици на тлу Југославије. Српска уметност крај XII и XIII век: архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева, Сопоћани). Иконе и минијатуре XIII века. Уметност 1300-1370: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака (Старо нагоричино, Дечани). Иконе и минијатуре. Уметност 1370-1459: архитектура (Раваница, Љубостиња), особености скулптуре (Раваница, Каленић). сликарство фресака (Каленић). Српска средњовековна примењена уметност. Сликарство у Македонији, XIII век (Св. Климент у Охриду). Средњовековна утврђења. Поствизантијска уметност на тлу Југославије XV-XVII век (Лонгин). Уметност стећака ("Кулинов" стећак). Некрополе.

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, уметничка дела и споменици културе

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичко-методичка

II ЦЕЛИНА (10+7)

1. Општи део

Цртеж као скица, студија и целовито остварење.

Ритам као средство обликовања.

Самостално ликовно изражавање

Сликање по природи (слободан избор, теме и техника).

Тродимензионално обликовање. Објекти - скулптура. Скица - макета постојећег или замишљеног простора и објеката у њему. Обликовање на основу посматрања или слободног замишљања објеката (скулптура) намењених одређеном простору. Распоређивање објеката у одређеном простору, с обзиром на њихову намену.

Ликовна дела и споменици културе

Одлуке исламске уметности. Главни споменици архитектуре. Минијатура.

Исламска уметност у Југославији. Архитектура џамија (Синан-пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами  (Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минијатурног сликарства. Претече ренесансне (Ђото). Идејне основе настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници (Донатело, Леонардно да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан, Дирер). Маниризам. Његове одлике. Главни представници.

Ренесанса у Југославији и њене особености. Архитектонско-скулпторално дело Николе Фирентинца (катедрала у Шибенику). Дубровачки сликари (Никола Божидаревић, Михаило Хамзић).

Ново Хопово, манастир Пива - фреска, Некропола из Радимља, Синан-пашина џамија - Призрен, Шарена џамија - Тетово, Гази Хусревбегов безистан - Сарајево, Мост на Неретви - Мостар.

2. Опажање и поступање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, графика, историја уметности.

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичко-методичка

III разред

Друштвено-језички смер

(1 час недељно, 36 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I ЦЕЛИНА (12+8)

1. Општи део

Самостално ликовно изражавање

Цртани филм

- избор теме,

- утврђивање основних идеја, фабуле, носилаца радње и композиција путем одговарајућих цртежа,

- израда, анализа и усавршавање синопсиса и сценарија,

- креирање и цртање ликова, ентеријера, екстеријера и др,

- фотографија као докуменат,

- фотографија као комуникација,

- фотографија као информација,

- фотографија као концепт.

Ликовна дела и споменици културе

Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике у архитектури, скулптури сликарству. Средишта процвата барокне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо као завршна фаза барока. (Вато). Опште одлике барока у Југославији. Барок у Словенији: архитектура (Љубљанска катедрала), црквено сликарство и портрет (Јеловшек, Бергант). Барок у Хрватској: архитектура (дубровачка катедрала), скулптура и сликарство (Поцо). Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава барокне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконостаса (Крачун, Ј. Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић). Дрворез у Македонији (иконостас Св. Спаса).

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, графика, уметничка дела и споменици

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичко-методичка

II ЦЕЛИНА (10+6)

1. Општи део

Самостално ликовно изражавање

Композиција

- покретна слика, покрет, спонтаност, ритам, мимика, израз и гест

Ликовна дела и споменици културе

Неокласицизам. Историјски услови настанка. Теме. Стилске одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова). Бидермајер као особен вид неокласицизма.

Неокласицизам у Југославији. Одлике архитектуре и скулптуре. Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић). Бидермајер (Данил, Томинц).

Романтизам. Историјски услови настанка романтизма. Тема: Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници (Жерико). Романтизам у Југославији. Одлике архитектуре и скулптуре. Сликарство: Словенија/Панхарт, Хрватска/Карас, Србија/Јакшић, С. Тодоровић.

Реализам: Историјски услови настанка реализма. Теме. Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије, Рјепин, Рид).

Реализам у Југославији. Архитектура (Бугарски, Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П. Јовановић, браћа Шубић, загребачка "Шарена школа").

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, уметничка дела и споменици културе

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичко-методичка

IV разред

Друштвено-језички смер

(1 час недељно, 32 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I ЦЕЛИНА (11+7)

1. Општи део

Самостално ликовно изражавање

Лутка-игра

- избор теме и жанра,

- утврђивање основних идеја и елемената фабуле и композиције,

- цртање и обликовање лутака у складу са социокултурном средином и фолклором.

Ликовна дела и споменици културе

Импресионизам - опште одлике сликарства и скулптуре, главни представници (Моне, Реноар, Роден), словеначки импресионисти (Јакопич, Јама), хрватски импресионисти (Краљевић, Рачић), српски импресионисти (Милићевић, Миловановић), планеризам, оптичке теорије о боји, анализа светлости.

Постимпресионизам - реакција на импресионизам, геометризација облика, модулација светла (Сезан), експресионизам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген). Архитектура XIX века еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).

Модерна уметност, нови принципи, методи и материјали, ФОВИЗАМ (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде, Коњовић, Бијелић, Јоб) КУБИЗАМ и ФАТУРИЗАМ, ломљење облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Марино Тартаља, Бијелић), БЕСПРЕДМЕТНИ СВЕТ (Кандински, Миљевич, Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд, индустријски дизајн), КОНСТРУКТИВИЗАМ (Татлин, Габо, Пензнер), ДАДАИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ, антиуметност, Дишан, Ернст, Мафрит, сликари фантазија - Шагал, Кирико, Барили, Крегар, интернационални стил у архитектури модерног доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован) модерна скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, графика, уметничка дела и споменици културе

4. Средства:

ликовно-техника и дидактичко-методичка

II ЦЕЛИНА (9+5)

1. Општи део

Самостално ликовно изражавање

- ликовне могућности лутке (практично извођење)

- лутка, сенка као ликовни изражај,

- луткарска слика,

- видео-тејп (припремања, реализација)

Ликовна дела и споменици културе

Савремена уметност, ЕНФОРМЕЛ (Полок, Таниос), ОПТИЧКА УМЕТНОСТ (Вазарели) тенденције шездесетих година: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепенинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер) мобилна скулптура (Калдер). ДОДАТО: Нове тенденције савремене уметности из друге половине XX века.

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, ликовна дела, видео...

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичка Напомена:

I разред
Наставни програм је допуњен у првој целини садржајем

уметност и природа;

Из прве целине је преузет облик: конструкција и пропорција, златни пресек и тродимензионално обликовање за другу целину у складу са садржајима ликовна дела и споменици културе( Грчка уметност);

У првој целини је предложен садржај линија.

II разред

У првој целини је предложен садржај за самостално ликовно изражавање површина као средство ликовног изражавања у ликовној уметности;

У другој целини је предложена перспектива (линеарна ваздушна и инверзна ) у складу са садржајима ликовна дела и споменици културе( Средњевековна уметност и ренесанса ).

III разред

У првој целини је предложен садржај у делу самостално ликовно изражавање, светлост и сенка у складу са садржајима ликовна дела и споменици културе(барок);

Садржаји фотографије су допуњени савременом дигиталном фотографијом.

IV разред

У првој целини предложена је боја и валер;

У другој целини предложен је садржај,Тенденције у српској уметности друге половине 20.века у складу са савременим тендецијама;

Из програма су елиминисани непотребни називи и садржаји из других република, због чега је извршена измена текста али не садржаја.

I РАЗРЕД
(за општи и природно-математички тип гимназије)
(1 час недељно, 36 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I ЦЕЛИНА (12)

1.1. ОПШТИ ДЕО

Шта је уметност? Уметност у простору, и времену. Уметност и друштво.ДОДАТО: Уметност и природа.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Облик: Конструкција и пропорција. Компоновање слободно образованим упрошћеним облицима на задатим форматима. Утврђивање (визирањем) и представљање пропорција посматраног предмета у различитим положајима, компоновање у исте формате. Представљање предмета посматраног из истог угла, компоновање у различите формате.

Тродимензионално обликовање (вајање). Слободно компоновање. Представљање основних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно одабраног мотива.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Карактер праисторијске уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорфска Венера, Алтамира). Праисторијска уметност у Југославији: палеолит (Бадањ), мезолит (Лепенски вир), неолит (Винча, Бутмир).

Цивилизација старог Египта. Архитектура: мастабе, пирамиде, храмови. Особености скулптуре: портрет. Бојени наративни рељеф. Примењена уметност.

Цивилизације у пределу Тигра и Еуфрата. Уметност Сумера, Бабилонаца, Асираца и Персијанаца.

Идејне основе грчке цивилизације и уметности и њихов значај. Утицаји претходних цивилизација (Египат, Крит, Микена).

Почеци грчке уметности. Архајско раздобље. Грчка уметност класичног раздобља. Дорски, јонски и коринтски стил у архитектури. Хеленистичко раздобље - главни споменици и уметници.

Грчки споменици на тлу Југославије. Архитектура (Хераклеја, Линкестис, Стоби).

Уметност старог Рима и њен значај за каснију уметност. Нове појаве у архитектури и скулптури (Пантеон) базилике; портрети, историјски рељефи. Сликарство (Помпеји). Римске урбане целине на тлу Југославије (Салона, Сирмијум). Архитектура (Диоклецијанова палата, Ромулијана). Скулптура (портрет Константина, саркофази из Салоне). Мозаици (Рисан, Ромулијана).

2. ОПАЖАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ И УОПШТАВАЊЕ

3. МЕДИЈИ: цртање, сликање, вајање, историја уметности.

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичка.

II ЦЕЛИНА (23)

1.1. ОПШТИ ДЕО Врсте ликовних и примењених уметности, простор. Перспектива (инверзална, линеарна, ваздушна).

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Облик. Рад по природи (цртање). Простор. Линеарна перспектива. Представљање једноставних правоугаоних предмета. Представљање дела унутрашњег или спољашњег простора. Ваздушна перспектива. Простор. Рад по природи (цртање). Линија, шрафура (графика - припрема, извођење, штампање).

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Особености старохришћанске уметности. Уметност у доба сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу преромантике.

Споменици старохришћанске уметности на тлу Југославије (Св. Донат у Задру), скулптура (Рељеф из Св. Недеље).

Одлике романтичке уметности. Новине у архитектури и главни споменици (Св. Сернен, Пиза). Скулптура и њена везаност за архитектуру (Везлеј).

Романтични стил у архитектури Југославије (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура (Радованов портал). Романтичко сликарство (Св. Михаило у Стону).

Главна обележја готичке уметности. Новине у архитектури и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре (споменици Реме, Амијен). Витражи.

Особености готике у Југославији. Обележја готике у Далмацији. Дела Јурја Далматинца и Андрије Алешија. Палате (Кнежев двор у Дубровнику). Готика у Словенији: цркве (Птујска гора), сликарство Истре (Берам).

Одлике исламске уметности. Главни споменици архитектуре. Минијатура.

Исламска уметност у Југославији. Архитектура џамија (Синан-пашина џамија у Приштини), амами (Даут-пашин амам у Скопљу).

Одлике византијске уметности. Главни споменици архитектуре (Св. Лука у Фокиди) и сликарства (Кахрије Џамија). Византијски утицај на уметност других земаља (Русија, Рубљов-Грузија).

Византијски споменици на тлу Југославије. Српска уметност - крај XII, XIII век: архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева, Сопоћани). Уметност 1300-1370, архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака (Старо Нагоричене, Дечани). Иконе и минијатуре. Уметност 1370-1459; архитектура (Раваница), особености скулптуре (Каленић), сликарство фресака (Манасија).

Сликарство у Македонији - XII век (Св. Климент у Охриду). Средњовековна утврђења. Поствизантијска уметност на тлу Југославије - XV - XVII век (Ново Хопово, Никољац), Лолгин, Јован.

Уметност стећака (Кулинов стећак). Некропоље.

Претече ренесансе (Ђото). Идејне основе настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у Италији (Донатело, Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан).

Ренесанса на северу Европе: Низоземска (браћа Ван Ајк, Бројгел), Немачка (Дирер, Хопбајн).

Маниризам. Његове одлике. Главни представници.

Ренесанса у Југославији и њене особености.

Архитектонско-скулпторално дело Николе Фирентинца (катедрала у Шибенику). Дубровачки сликари (Никола Божидаревић).

2. ОПАЖАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

3. МЕДИЈИ: Цртање, сликање, вајање, графика, уметничка дела и споменици културе.

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

II РАЗРЕД

Општи и природно-математички смер

(1 час недељно, 37 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I ЦЕЛИНА (13+8)

1. Општи део

Светлост и сенка у ликовним уметностима. Тематика (религиозна, митолошка, алегоријска и др.) и мотиви у ликовним уметностима.

Самостално ликовно изражавање

Светлосни односи. Представљање односа светла и сенке на посматраном мотиву линијама - шрафуром, лавирањем. Представљање тонских односа на посматраном мотиву. Представљање односа светла и сенке на посматраном мотиву упрошћавањем односа црно-бело, у виду припреме за графику. Боја. Представљање локалног тона посматраних површина. Међусобни утицај боја и њихово везуелно дејство. Односи боја. Боја на локалном тону различитих површина посматраног мотива (предмета или предела) промена насталих под утицајем одсјаја из уже и шире околине. Цртање по природи.

Ликовна дела и споменици културе

Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике у архитектури, скулптури, сликарству. Средишта процвата барокне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи уметници (Бернини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо као завршна фаза барока (Вато). Сликарство XVIII века у Италији (Каналето, Тјеполо) и Енглеској (Рејнолдс), Гоја.

Опште одлике барока у Југославији, Барок у Словенији: архитектура (Љубљанска катедрала), црквено сликарство и портрет (Јеловшек, Бергант), барок у Боки Которској (Кокоља).

Барок у Србији: појава барокне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконостаса (Крачун, Ј. Орфелин), развој портрета. Дуборез у Македонији (Иконостас Св. Спаса).

Неокласицизам у Југославији. Одлуке архитектуре и скулптуре. Сликарство (Кавчић, А. Теодоровић). Бидермајер (Данил, Томинц).

Историјски услови настанка романтизма. Теме. Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници (Жерико, Далакроа). Роматизам у Југославији. Одлике архитектуре и скулптуре. Сликарство: Словенија: (Пенхарт), Хрватска: (Карас), Србија: (Јакшић).

Историјски услови настанка реализма. Теме. Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије, Рјепин).

Реализам у Југославији: Архитектура (Бугарски). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, браћа Шубић, загребачка "Шарена школа").

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајње, уметничка дела и споменици културе.

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичко-методичка

II ЦЕЛИНА (11+5)

1. Општи део

ДОДАТО: Боја.Валер као средство обликовања. Цртеж као скица, студија и целовито остварење. Ритам као средство обликовања.

Самостално ликовно изражавање

Сликање по природи (слободан избор, теме и техника). Тродимензионално обликовање. Објекти - скулптура. Скица - макета постојећег или замишљеног простора и објеката у њему. Обликовање на основу посматрања или слободног замишљања објеката (скулптура) намењених одређеном простору. Распоређивање објеката у одређеном простору с обзиром на њихову намену. Вајање и објекти.

Ликовна дела и споменици културе

Опште одлике импресионизма, главни представници (Моне, Реноар, Роден). Словеначки импресионизам (Јакопич). Хрватски импресионисти (Рачић), српски импресионисти (Миловановић), пленеризам.

Постимпресионизам - реакција на импресионизам, геометризација облика, модулација светла (Сезан), експресионизам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген).

Архитектура XIX века - електицизам у првој половини века, Сецесија (Мештровић).

Модерна уметност, нови принципи методи и материјали. Фовизам (Матис, Руо) ритам у сликарству (Нолде, Коњовић, Бијелић, Јоб) кубизам и футиризам, ломљење облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Тартаља) беспредметни свет (Кандински, Маљевић, Мондијан), синтеза ликовних уметнсти (Баухаус, Де Стијл, индустријски дизајн), конструктивизам (Татлин, Певспер), дадаизам, надреализам, антиуметност (Дишан, Ернст, Магрит), сликари фантазије (Шагал, Де Кирико, М. П. Барили), интернационални стил у архитектури модерног доба (Ле Корбизије, Плачник), модерна скулптура (Мур, Кршиниш, Стијовић). Уметност Југославије у првој половини XX века (Лубарда, Челебановић, Добровић, Ступица, Хегедушић и др.).

Савремена уметност-енформел (Плок, Танисе), оптичка уметност (Вазарели), тенденције у уметности шездесетих година: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуал-арт, хепенинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулптура (Келдер). ДОДАТО: Нове тенденције савремене уметности из друге половине XX века.

Опште одлике и појавни облици народне уметности, обрада дрвета, тканине и ношња, лончарство, обрада метала, чипке и др.

2. Опажање и представљање

3. Медији:

цртање, сликање, вајање, уметничка дела и споменици културе

4. Средства:

ликовно-техничка и дидактичко-методичка. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО) ОРГАНИЗАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Планирање

Планирање је усклађивање програма у оквиру школског плана према одређеним условима. Смисао је да се утврде задаци на сваком часу који би најпотпуније развијали све ликовне способности ученика, а нарочито способности које подстичу стварање, као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати тако да се постигне: - виши ниво опажања, - оспособљеност примања, - одговарајући ниво разумевања, - способност поступања. Врсте плана су: - ГОДИШЊИ ПЛАН, - ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА (полугодишњи, месечни). Годишњи план рада треба да садржи преглед ликовних целина и број часова предвиђен за одређене садржаје. Оперативни полугодишњи план рада треба да буде детаљно разрађен и да садржи следеће рубрике: месец: основни циљ и задатак (образовни и васпитни); садржај програма; облик и методе рада: корелацију с другим предметима; средства и медије и примедбе у које се убележавају промене. Реализација садржаја: 1. Примањем/учењем - омогућавање ученицима да стичу знања из области ликовне културе; савладавање технолошких поступака ликовног рада у оквиру одређених средстава и медија, и упознавање законитости и елемената ликовног језика; 2. Давањем/стварањем - подстицање ученика да се изражавају у оквиру ликовних активности и остварују резултате (увек на вишем нивоу култивисања и јачања ликовне осетљивости). За наставу ликовне културе, на основу садржаја, методичких облика усмерености васпитно-образовног процеса у правцу богаћења учениковог естетског искуства, одређни циљеви и задаци произашли су из ликовне уметности, теорије стваралаштва и развојне психологије. Основна структура теоријских и историјских садржаја, као и неодвојивог дела укупног наставног садржаја ликовног образовања, формулисана је следећим претпоставкама. Примарни циљ ликовног образовања је откривање и упознавање комплексне визуелне и ликовне културе (чине је систем стваралаштва и систем коришћења). Услов за савладавање ових садржаја представља развијање визуелног језика и овладавање ликовним језиком. Развој и неговање визуелности (визуелног "говора", што значи: визуелног израза и визуелног доживљаја) представља материју, грађу у којој пребива праликовност, потенцијална ликовност. Будући да је свака слика ментални производ (искуствена чињеница и интелектуална датост) за развој ликовности у којој је слика основни садржај неопходно је развијати способност употребе генеричких изражајних моћи а такође и неговати и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред интуитивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фундаменталну потребу образовања: развој способности доживљавања, разумевања и тумачења света, односно уметности. Садржај програма ликовне културе састављен је по следећој структури: 1. Садржаји програма 2. Креативност 3. Медији 4. Средства Модел представља динамичну структуру елемената који имају дисхармоничан временско-просторни развој, а у служби покретања целине. Подручје ликовности карактерише посебан стваралачки потенцијал који, зависно од узраста ученика, утиче на одабирање садржаја и средстава и начина реализације. Развијено критичко мишљење и тежња ка објективном сазнању (ученици средње школе) захтевају теоријско мишљење и практично искуство о уметности у садржајима програма. Садржај програма ликовне културе чини основну структуру на којој би се оснивала интердисциплинарна разрада, проблематизација и конкретизација садржаја, након обавезних емпиријских пројеката које треба обезбедити. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ Укупни садржаји наставе ликовне културе у гимназијском образовању могу да се подведу под следећу схему информативне структуре: 1. Опазити 2. Примити 3. Разумети 4. Поступити Опажање - ниво прве димензије подразумева три основна фактора: 1) квалитет опажања у садржајном погледу: 2) брзину, тачност перцепције и 3) тачност опажања појединачних елемената у одређеној ситуацији. Примање - ниво друге димензије подразумева способност ученика да приме квалитет опажаја и информације од одговарајућег медија. Разумевање - ниво треће димензије обухвата елементе разумевања опажених и примљених ликовно-визуелних квалитета. Поступање - ниво четврте димензије подразумева примену у практичном и теоријском ликовном раду. Ова структура представља оријентацију наставницима за вредновање нивоа знања ученика. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА УЧЕНИКА Током реализације задатака у свим методским целинама по разредима, где се наставник појављује као преносилац знања и аниматор ликовног стваралаштва ученика могуће је проверавати и пратити ниво и квалитет процеса и рада ученика по наведеним стандардима. Даље, треба имати у виду чињеницу да се сваки од наведених нивоа може оцењивати од два (2) и до пет (5). Из тога произилази комплексност оцене и сугестија за следећи приступ: довољан (2) усвојеност садржаја на нивоу опажања: добар (3) усвојеност садржаја је на нивоу опажања и примања врло добар (4) усвојеност садржаја је на нивоу опажања, и разумевања: одличан (5) усвојеност садржаја је на нивоу опажања, примања, разумевања и поступања. Приликом оцењивања треба имати у виду да неће сви ученици бити на истом нивоу опажања, примања, разумевања и поступања што од наставника захтева пажњу и реалност. При томе треба поћи од захтева програма и психофизичких могућности ученика јер могу да буду заступљени сви начини оцењивања са различитим степенима. НАПОМЕНА:

Зеленом бојом су обележени допуњени садржаји, жутом садржаји који се померају у структури програма у складу са историјом уметности.

I разред

Наставни програм је допуњен у првој целини садржајем

уметност и природа;

У другој целини је предложен садржај површине и њихови односи.

II разред

Уместо сенке и светлости у првој целини предложене су перспективе(линеарна ваздушна и инверзна);У другој целини програм је допуњен валером и савременим тенденцијама у српској умености друге половине 20. века. Из програма су елиминисани непотребни називи и садржаји из других република, због чега је извршена измена текста али не садржаја.
?


o-sostoyanii-i-ob-ohrane-2.html

o-sovershenstvovanii.html

o-sovremennoj-podgotovke.html

o-sozdanii-zhurnala--.html

o-sport-ti-mir.html